| Day | Hour | Type Event |
Name Lang | Event name | Short Event | Extended Lang | Extended Event |
| 03/05 | 10h48>11h30 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Portret jednog od pionira beogradske televizije, reditelja Slavoljuba Stefanoviæa Ravasija, koji se u svom radnom veku uspe¹no bavio pozori¹nom i televizijskom re¾ijom muzièkih emisija, drama i. | srp | Portret jednog od pionira beogradske televizije, reditelja Slavoljuba Stefanoviæa Ravasija, koji se u svom radnom veku uspe¹no bavio pozori¹nom i televizijskom re¾ijom muzièkih emisija, drama i serija. |
| 03/05 | 11h30>12h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 03/05 | 12h00>12h13 |
(0x00) ? | srp | Kad sam bio mali | Veliki televizijski reditelj i pisac Radivoje Lola Ðukiæ , govori o svom sreænom detinjstvu i prvim seæanjima. | srp | Veliki televizijski reditelj i pisac Radivoje Lola Ðukiæ (1923-1995), govori o svom sreænom detinjstvu i prvim seæanjima. |
| 03/05 | 12h13>12h44 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Putopisna slika poluostrva Pelje¹ac i grada Stona vodi nas kroz sam grad Ston i njegove zidine, kule u Velikom i Malom Stonu, solane u ovom primorskom gradiæu i sela Luka, Duba, Trpanjska i Brijesta. | srp | Putopisna slika poluostrva Pelje¹ac i grada Stona vodi nas kroz sam grad Ston i njegove zidine, kule u Velikom i Malom Stonu, solane u ovom primorskom gradiæu i sela Luka, Duba, Trpanjska i Brijesta. |
| 03/05 | 12h44>13h15 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Karavan nas vodi kroz mesta na poluostrvu Pelje¹ac: ®uljana, Draèe, Janjina, Sreser, Osobljava, Trstenik, Pijavièino, Kune, Oskuru¹uno, Potonje, poseæuje rodnu kuæu Celestina Medoviæa, vinariju. | srp | Karavan nas vodi kroz mesta na poluostrvu Pelje¹ac: ®uljana, Draèe, Janjina, Sreser, Osobljava, Trstenik, Pijavièino, Kune, Oskuru¹uno, Potonje, poseæuje rodnu kuæu Celestina Medoviæa, vinariju Dingaè, tunel koji vodi kroz brdo Dingaè i vinograd e ove oblasti. |
| 03/05 | 13h15>13h43 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. | srp | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. Prikazan je podvojen ¾ivot belaca i crnaca, crnaèka geta u kojima je polovina roðene dece umirala pre pete godine ¾ivota, sukobi, represivne mere i suðenje advokatu N elsonu Mandeli i njegovim saradnicima. Ju¾na Afrika je bila zemlja sa najveæim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine voðeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optu¾enih, 40 je bilo pogubljeno, a 743 - oje osuðeno je na 4724 godina zatvora. Optu¾eni su osuðivani za sabota¾u, terorizam, komunistièko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. |
| 03/05 | 13h43>14h28 |
(0x00) ? | srp | Uèesnik i svedok | "Imao sam dve velike sreæe u ¾ivotu: jedna je ¹to nisam voleo vlast a druga ¹to nisam voleo pare", ovim reèima je, u intervjuu TV Beograd, Ratko Dra¾eviæ opisao svoj ¾ivot. | srp | Ratko Dra¾eviæ (1918 - 1992), uèesnik NOB - a, operativac Udbe, jedan od osnivaèa preduzeæa "Geneks" i direktor Avala filma. I danas va¾i za jednu od najkontroverznijih liènosti novije istorije, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Pred na¹im kamerama govorio je o ratnim godinama, zatim svom radu u Udbi, ¹vercu cigareta po nalogu dr¾ave, èime se dolazilo do deviza, ¹to je bio i poèetak njegovog anga¾ovanja u stvaranju "Geneksa", jedne od najjaèih jugoslovenskih firmi. |
| 03/05 | 14h28>15h08 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Zavr¹io Akademiju likovnih umetnosti u Pri¹tini u klasi profesora Svetomira Arsiæa Basare a magistarske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Èlan je ULUS-a. | srp | Zavr¹io Akademiju likovnih umetnosti u Pri¹tini u klasi profesora Svetomira Arsiæa Basare a magistarske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Èlan je ULUS-a. Uèestvovao na oko 200 grupnih izlo¾bi i samostalno u Ljubljani, Skoplj u, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, U¾icu, Leskovcu, Vr¹cu... |
| 03/05 | 15h08>15h37 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Prièa o prijateljstvu dva pre svega plemenita i dobra èoveka, dva izuzetna umetnika, zapoèetom u vremenu kada nisu slutili da æe potonji dogaðaji - Drugi svetski rat, trajno zbli¾iti i zemlje iz. | srp | Prièa o prijateljstvu dva pre svega plemenita i dobra èoveka, dva izuzetna umetnika, zapoèetom u vremenu kada nisu slutili da æe potonji dogaðaji - Drugi svetski rat, trajno zbli¾iti i zemlje iz kojih potièu. Bo¾idar Jakac, slovenaèki i jugoslov enski slikar i grafièar (1899-1989) i Harald Severud, norve¹ki kompozitor (1897-1992), pred kamerama Televizije Beograd, govorili su o svom prijateljstvu, koje su zapoèeli 20-ih godina u Berlinu. Ni¹ta u tom odnosu ispunjenom velikim po¹tovanjem i ljudsko¹æu nije bilo sluèajno. Ni razdaljina ni godine razdvojenosti tokom Drugog svetskog rata, nisu promenili uverenja koja su jedan o drugome imali, da æe i u tom te¹kom i bolnom periodu za ceo svet, postupiti ispravno i ustati protiv zla kakav je bio fa¹izam. Njihovu prièu krase prizori Slovenije i Norve¹ke, dela koje je stvorio Jakac i muzika koju je komponovao Severud. Bo¾idar Jakac, slikarstvo i grafiku studirao je u Pragu. Partizanskom pokretu prikljuèio se 1943. godine. Nak on rata radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, gde je bio i prvi rektor. Bio je poèasni èlan akademije u Firenci, èlan Evropske akademije nauke i umetnosti u Parizu i dopisni èlan SANU. Dobitnik je brojnih domaæih i i nostranih priznanja. Njegova dela se nalaze u galeriji "Bo¾idar Jakac" u Kostanjevici na Krki, u njegovom domu u Novom Mestu i galeriji u mestu Padna u Istri. Harald Severud komponovao je devet simfonija i vi¹e koncerata za violinu i klavir. Dir igovao je i filharmonijom u rodnom gradu Bergenu. Zajedno sa. |
| 03/05 | 15h37>16h04 |
(0x00) ? | srp | Slikari i vajari | Seriju Slikari i vajari urednik Ibrahim Had¾iæ zapoèeo je 1977. godine u okviru ©kolskog programa. Svaka od emisija zami¹ljena je kao celovita monografija o odreðenom umetniku. | srp | Seriju Slikari i vajari urednik Ibrahim Had¾iæ zapoèeo je 1977. godine u okviru ©kolskog programa. Svaka od emisija zami¹ljena je kao celovita monografija o odreðenom umetniku. Ukoliko je umetnik bio ¾iv, snimani su njegovi iskazi, a ako ne, na osnovu rekonstrukcija i dela predstavljen je ¾ivot i stvarala¹tvo umetnika. Seriju je, Had¾iæ, radio sa vi¹im kustosom Narodnog muzeja Verom Ristiæ i prof. dr Lazarom Trifunoviæem, istorièarem umetnosti. |
| 03/05 | 16h04>16h33 |
(0x00) ? | srp | Beogradski d¾ez kvartet -. | Beogradski dani d¾eza, 1988. godina. | srp | Beogradski dani d¾eza, 1988. godina. |
| 03/05 | 16h33>16h48 |
(0x00) ? | srp | Mali koncert | Izbor spotova grupe Idoli, nastalih 1982. godine i saèuvanih u Programskom arhivu Televizije Beograd. Meðu numerama se nalaze: Dok dobuje ki¹a, Za¹to su danas devojke ljute, Devojko mala, Hajde?. | srp | Izbor spotova grupe Idoli, nastalih 1982. godine i saèuvanih u Programskom arhivu Televizije Beograd. Meðu numerama se nalaze: Dok dobuje ki¹a, Za¹to su danas devojke ljute, Devojko mala, Hajde?. |
| 03/05 | 16h48>17h30 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Portret jednog od pionira beogradske televizije, reditelja Slavoljuba Stefanoviæa Ravasija, koji se u svom radnom veku uspe¹no bavio pozori¹nom i televizijskom re¾ijom muzièkih emisija, drama i. | srp | Portret jednog od pionira beogradske televizije, reditelja Slavoljuba Stefanoviæa Ravasija, koji se u svom radnom veku uspe¹no bavio pozori¹nom i televizijskom re¾ijom muzièkih emisija, drama i serija. |
| 03/05 | 17h30>18h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 03/05 | 18h00>18h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. | srp | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. Snimljeno je 46 emisija, prva je je emitovana novembra 1970. godine i do¾ivela je veliku popularnost na selu. |
| 03/05 | 18h29>19h03 |
(0x00) ? | srp | Selo, selo... pa neka je! | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. | srp | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. Ljudi sa sela, sa talentima za sviranje, pevanje ili igranje, deo su emisije koja danas predstavlja vredno svedoèanstvo o negovanju tradicije u srpskim selima. |
| 03/05 | 19h03>19h32 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 03/05 | 19h32>19h59 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. |
| 03/05 | 19h59>20h27 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 03/05 | 20h27>21h25 |
(0x00) ? | srp | Krug | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno-popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. | srp | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno - popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. Oni provode dobar deo ¾ivota izmeðu èetiri zida zbog poèinjenih zloèina, ubistava, silova nja, kraða, pronevera ili saobraæajnih prekr¹aja. Da li je KP dom robila ili ¹kola za drugi ¾ivot tih ljudi koji izdr¾avaju kaznu, uèe i nadaju se slobodi? Kako protièu njihovi dani i ¹ta rade? Za¹to su zajedno i te¹ki kriminalci i sluèajni prek r¹itelji koji su imali saobraæajnu nesreæu? Sva ta pitanja postoje i u zatvorskom krugu KPD "Zabela" i u emisiji serije "Krug". |
| 03/05 | 21h25>21h53 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 03/05 | 21h53>22h56 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. | srp | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. godine, èine i ove dve TV stanice. Izgradnja i poèetak rada TV Nov i Sad i TV Pri¹tina, kao i odnosi koji nastaju delovanjem tri TV stanice u Srbiji, predmet su ove epizode. Ipak, glavni tok televizijskog programa u Srbiji i dalje predstavljaju programi Televizije Beograd, èije je u to vreme osnovno obele¾je na poredno razvijanje Prvog i Drugog programa. Polovinom ovog perioda TV Beograd emituje i pethiljadito izdanje Dnevnika. U epizodi se prikazuju odlomci iz tada¹njih emisija TV Novi Sad i TV Pri¹tina, iz pethiljaditog Dnevnika TV Beograd i kola¾a o ekipi Dnevnika. |
| 03/05 | 22h56>23h26 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Stana Ðuriæ Klajn, muzikolog (1908-1986). | srp | Stana Ðuriæ-Klajn prièa Milanu Vlajèiæu o muzièkom ¾ivotu u predratnom Beogradu, koncertima na Kolarcu, o svom koncertu sa filharmonijom u dana¹njoj Sali heroja, o prisnim kontaktima sa prof. Vojislavom Vuèkoviæem, o pokretanju muzièkog èasopisa "Zvuk", o savremenoj zabavnoj i novokomponovanoj muzici, pa i o tome koliko je Televizija uèinila da se pobolj¹a ukus ¹irokih slojeva. Osvræe se na muziku i pisane znakove iz doba Vizantije, o negovanju muzike u srednjem veku i likovima sa fres aka slikanih sa instrumentima. |
| 03/05 | 23h26>00h00 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 03/05 | 00h00>00h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. | srp | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. Snimljeno je 46 emisija, prva je je emitovana novembra 1970. godine i do¾ivela je veliku popularnost na selu. |
| 03/05 | 00h29>01h03 |
(0x00) ? | srp | Selo, selo... pa neka je! | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. | srp | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. Ljudi sa sela, sa talentima za sviranje, pevanje ili igranje, deo su emisije koja danas predstavlja vredno svedoèanstvo o negovanju tradicije u srpskim selima. |
| 03/05 | 01h03>01h32 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 03/05 | 01h32>01h59 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. |
| 03/05 | 01h59>02h27 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 04/05 | 02h27>03h25 |
(0x00) ? | srp | Krug | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno-popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. | srp | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno - popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. Oni provode dobar deo ¾ivota izmeðu èetiri zida zbog poèinjenih zloèina, ubistava, silova nja, kraða, pronevera ili saobraæajnih prekr¹aja. Da li je KP dom robila ili ¹kola za drugi ¾ivot tih ljudi koji izdr¾avaju kaznu, uèe i nadaju se slobodi? Kako protièu njihovi dani i ¹ta rade? Za¹to su zajedno i te¹ki kriminalci i sluèajni prek r¹itelji koji su imali saobraæajnu nesreæu? Sva ta pitanja postoje i u zatvorskom krugu KPD "Zabela" i u emisiji serije "Krug". |
| 04/05 | 03h25>03h53 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 03h53>04h56 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. | srp | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. godine, èine i ove dve TV stanice. Izgradnja i poèetak rada TV Nov i Sad i TV Pri¹tina, kao i odnosi koji nastaju delovanjem tri TV stanice u Srbiji, predmet su ove epizode. Ipak, glavni tok televizijskog programa u Srbiji i dalje predstavljaju programi Televizije Beograd, èije je u to vreme osnovno obele¾je na poredno razvijanje Prvog i Drugog programa. Polovinom ovog perioda TV Beograd emituje i pethiljadito izdanje Dnevnika. U epizodi se prikazuju odlomci iz tada¹njih emisija TV Novi Sad i TV Pri¹tina, iz pethiljaditog Dnevnika TV Beograd i kola¾a o ekipi Dnevnika. |
| 04/05 | 04h56>05h26 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Stana Ðuriæ Klajn, muzikolog (1908-1986). | srp | Stana Ðuriæ-Klajn prièa Milanu Vlajèiæu o muzièkom ¾ivotu u predratnom Beogradu, koncertima na Kolarcu, o svom koncertu sa filharmonijom u dana¹njoj Sali heroja, o prisnim kontaktima sa prof. Vojislavom Vuèkoviæem, o pokretanju muzièkog èasopisa "Zvuk", o savremenoj zabavnoj i novokomponovanoj muzici, pa i o tome koliko je Televizija uèinila da se pobolj¹a ukus ¹irokih slojeva. Osvræe se na muziku i pisane znakove iz doba Vizantije, o negovanju muzike u srednjem veku i likovima sa fres aka slikanih sa instrumentima. |
| 04/05 | 05h26>06h00 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 06h00>06h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. | srp | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. Snimljeno je 46 emisija, prva je je emitovana novembra 1970. godine i do¾ivela je veliku popularnost na selu. |
| 04/05 | 06h29>07h03 |
(0x00) ? | srp | Selo, selo... pa neka je! | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. | srp | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. Ljudi sa sela, sa talentima za sviranje, pevanje ili igranje, deo su emisije koja danas predstavlja vredno svedoèanstvo o negovanju tradicije u srpskim selima. |
| 04/05 | 07h03>07h32 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 07h32>07h59 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. |
| 04/05 | 07h59>08h27 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 04/05 | 08h27>09h25 |
(0x00) ? | srp | Krug | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno-popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. | srp | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno - popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. Oni provode dobar deo ¾ivota izmeðu èetiri zida zbog poèinjenih zloèina, ubistava, silova nja, kraða, pronevera ili saobraæajnih prekr¹aja. Da li je KP dom robila ili ¹kola za drugi ¾ivot tih ljudi koji izdr¾avaju kaznu, uèe i nadaju se slobodi? Kako protièu njihovi dani i ¹ta rade? Za¹to su zajedno i te¹ki kriminalci i sluèajni prek r¹itelji koji su imali saobraæajnu nesreæu? Sva ta pitanja postoje i u zatvorskom krugu KPD "Zabela" i u emisiji serije "Krug". |
| 04/05 | 09h25>09h53 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 09h53>10h56 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. | srp | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. godine, èine i ove dve TV stanice. Izgradnja i poèetak rada TV Nov i Sad i TV Pri¹tina, kao i odnosi koji nastaju delovanjem tri TV stanice u Srbiji, predmet su ove epizode. Ipak, glavni tok televizijskog programa u Srbiji i dalje predstavljaju programi Televizije Beograd, èije je u to vreme osnovno obele¾je na poredno razvijanje Prvog i Drugog programa. Polovinom ovog perioda TV Beograd emituje i pethiljadito izdanje Dnevnika. U epizodi se prikazuju odlomci iz tada¹njih emisija TV Novi Sad i TV Pri¹tina, iz pethiljaditog Dnevnika TV Beograd i kola¾a o ekipi Dnevnika. |
| 04/05 | 10h56>11h26 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Stana Ðuriæ Klajn, muzikolog (1908-1986). | srp | Stana Ðuriæ-Klajn prièa Milanu Vlajèiæu o muzièkom ¾ivotu u predratnom Beogradu, koncertima na Kolarcu, o svom koncertu sa filharmonijom u dana¹njoj Sali heroja, o prisnim kontaktima sa prof. Vojislavom Vuèkoviæem, o pokretanju muzièkog èasopisa "Zvuk", o savremenoj zabavnoj i novokomponovanoj muzici, pa i o tome koliko je Televizija uèinila da se pobolj¹a ukus ¹irokih slojeva. Osvræe se na muziku i pisane znakove iz doba Vizantije, o negovanju muzike u srednjem veku i likovima sa fres aka slikanih sa instrumentima. |
| 04/05 | 11h26>12h00 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 12h00>12h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. | srp | Serijal "Selo bez seljaka" - jedna od akcija koje je realizovala Obrazovna redakcija TV Beograda, koja je doprinela br¾em preobra¾aju ¾ivota i rada na selu. Snimljeno je 46 emisija, prva je je emitovana novembra 1970. godine i do¾ivela je veliku popularnost na selu. |
| 04/05 | 12h29>13h03 |
(0x00) ? | srp | Selo, selo... pa neka je! | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. | srp | Raspevana emisija snimljena u autentiènom seoskom ambijentu. Ljudi sa sela, sa talentima za sviranje, pevanje ili igranje, deo su emisije koja danas predstavlja vredno svedoèanstvo o negovanju tradicije u srpskim selima. |
| 04/05 | 13h03>13h32 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 13h32>13h59 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza", snimljena je 1976. godine. |
| 04/05 | 13h59>14h27 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 04/05 | 14h27>15h25 |
(0x00) ? | srp | Krug | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno-popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. | srp | Ekipa Televizije Beograd provela je deset dana meðu zatvorenicima Kazneno - popravnog doma "Zabela" kraj Po¾arevca, i snimila reporta¾u o ¾ivotu osuðenika. Oni provode dobar deo ¾ivota izmeðu èetiri zida zbog poèinjenih zloèina, ubistava, silova nja, kraða, pronevera ili saobraæajnih prekr¹aja. Da li je KP dom robila ili ¹kola za drugi ¾ivot tih ljudi koji izdr¾avaju kaznu, uèe i nadaju se slobodi? Kako protièu njihovi dani i ¹ta rade? Za¹to su zajedno i te¹ki kriminalci i sluèajni prek r¹itelji koji su imali saobraæajnu nesreæu? Sva ta pitanja postoje i u zatvorskom krugu KPD "Zabela" i u emisiji serije "Krug". |
| 04/05 | 15h25>15h53 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 15h53>16h56 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. | srp | U periodu od 1972. do 1976. godine osnivaju se Televizija Novi Sad i Televizija Pri¹tina, tako da televizijski sistem u Srbiji, pored Televizije Beograd, koja se emituje od 1958. godine, èine i ove dve TV stanice. Izgradnja i poèetak rada TV Nov i Sad i TV Pri¹tina, kao i odnosi koji nastaju delovanjem tri TV stanice u Srbiji, predmet su ove epizode. Ipak, glavni tok televizijskog programa u Srbiji i dalje predstavljaju programi Televizije Beograd, èije je u to vreme osnovno obele¾je na poredno razvijanje Prvog i Drugog programa. Polovinom ovog perioda TV Beograd emituje i pethiljadito izdanje Dnevnika. U epizodi se prikazuju odlomci iz tada¹njih emisija TV Novi Sad i TV Pri¹tina, iz pethiljaditog Dnevnika TV Beograd i kola¾a o ekipi Dnevnika. |
| 04/05 | 16h56>17h26 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Stana Ðuriæ Klajn, muzikolog (1908-1986). | srp | Stana Ðuriæ-Klajn prièa Milanu Vlajèiæu o muzièkom ¾ivotu u predratnom Beogradu, koncertima na Kolarcu, o svom koncertu sa filharmonijom u dana¹njoj Sali heroja, o prisnim kontaktima sa prof. Vojislavom Vuèkoviæem, o pokretanju muzièkog èasopisa "Zvuk", o savremenoj zabavnoj i novokomponovanoj muzici, pa i o tome koliko je Televizija uèinila da se pobolj¹a ukus ¹irokih slojeva. Osvræe se na muziku i pisane znakove iz doba Vizantije, o negovanju muzike u srednjem veku i likovima sa fres aka slikanih sa instrumentima. |
| 04/05 | 17h26>18h00 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. | srp | Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumaèenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio ¾ivot. |
| 04/05 | 18h00>18h27 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan. | srp | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan Babiæ nije ostao ravnodu¹an. On je do¹ao u selo i po veo decu na more, u Petrovac. Tada su uèenici ugledali jednu beskrajnu vodenu povr¹inu i ostali zateèeni prizorom. |
| 04/05 | 18h27>18h54 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. | srp | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. |
| 04/05 | 18h54>19h25 |
(0x00) ? | srp | Poezija pokreta | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu.. | srp | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu... Emisija je snimljena u baletskoj ¹koli "Lujo Davièo", gde ka mera bele¾i proces uèenja baleta, a jedna od ilustracija koje govore o istoriji umetnièke igre je i èuvena Sen - Sansova kompozicija Smrt labuda u izvoðenju Maje Pliseckaje. |
| 04/05 | 19h25>19h47 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. | srp | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. Reè je o prvom konaku (1818-1847) a mestu dana¹nje Patrijar¹ije, zatim konaku kneginje Ljubice (1831-), konaku Topèideru (1834-), konaku u tzv. Finansijskom parku (1836-1941). Milo¹evi konaci bili su prvi reprezentativni dvorovi u Beogradu, najznaèajnije i najlep¹e graðevine svoga doba. |
| 04/05 | 19h47>20h15 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. | srp | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. Ona se nalazila izmeðu dana¹njih zdanja Predsedni¹tva Republike Srbije i Skup¹tine grada Beograda, na mestu ko je je u ono vreme bila periferija prestonice Kne¾evine Srbije. Kralj Milan je 1884. zavr¹io zdanje svog dvora na Terazijama (danas Stari dvor) po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, a pod nadzorom Jovana Ilkiæa. |
| 04/05 | 20h15>20h44 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. | srp | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. Bidermajer je umetnièki pravac i ¾ivotni stil u prvoj polovini 19. veka nastao na nemaèko m govornom podruèju. Izmeðu Kongresa u Beèu 1814 - 15. i revolucije 1848. prestonica austrougarskog carstva do¾ivljava period visoke kulture, postaje metropola bidermajera, grad svih umetnosti - muzike, poezije, pozori¹ta i slikarstva. Uticaj na srpske umetnike tog vremena bio je evidentan, posebno u slikarstvu. U emisiji su prikazana dela umetnika iz vremena srpskog bidermajera. |
| 04/05 | 20h44>21h27 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. | srp | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. |
| 04/05 | 21h27>22h55 |
(0x00) ? | srp | Umetnièko veèe | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. | srp | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. Ovo Umetnièko veèe snimljeno je neposredno pred zatvaranje Muzeja i poèetka radova na rekonstrukciji zgrade tako da je emisi ja dragoceno dokumentarno-istorijsko svedoèanstvo o izgledu i radu nacionalne institucije poslednjih decenija pro¹log veka. Muzej je osnovan jo¹ 1844. godine aktom Popeèiteljstva prosve¹tenija u vreme kada je ministar prosvete bio Jovan Sterija Popoviæ. Na ru¹evinama hotela Dardaneli, èuvenog steci¹ta knji¾evnika, pesnika i glumaca poèetkom pro¹log veka, 1903, podignuto je monumentalno zdanje sa tri kupole - delo dvojice beogradskih arhitekata: Nikole Nestoroviæa i Andre Stevanoviæa. Z grada nije bila namenjena za muzej veæ za potrebe Uprave fonda i Hipotekarnu banku. Narodni muzej se u ovo zdanje uselio 1952. po¹to je predhodno promenio nekoliko adresa. |
| 04/05 | 22h55>23h39 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. | srp | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. godine. Puri¹a Ðorðeviæ (1924) pred kamerama TV Beograd 1983. godine govorio je o svom ¾ivotu i radu. Pokazao je mesta u okolini Èaèka gde se igrao sa drugovima, ulicu u kojoj je ¾iveo doktor Dragi¹a Mi¹oviæ, koji ga je leèio. Prisetio se odlaska u partizane, kao i poèetka rada na filmu. Pur i¹a Ðorðeviæ dobitnik je vi¹e filmskih nagrada a poslednja - Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti, uruèena mu je 2. jula 2019. na sveèanom otvaranju 48. Filmskog festivala "Sofest" u Sopotu. |
| 04/05 | 23h39>00h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. | srp | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. Porodicu predstavlja Jerka Ugrin, majka 12 dece. Ona je ekipi TV Beograd pokazala starinsko ognji¹te u kojem kuva, ostavu u kojoj èuva hra nu, spavaæe sobe u novoj i staroj kuæi, skroman, ali i nov name¹taj i trpezariju u kojoj se za ruèkom okuplja cela porodica i peva pesmu "Plovi barka". |
| 04/05 | 00h00>00h27 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan. | srp | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan Babiæ nije ostao ravnodu¹an. On je do¹ao u selo i po veo decu na more, u Petrovac. Tada su uèenici ugledali jednu beskrajnu vodenu povr¹inu i ostali zateèeni prizorom. |
| 04/05 | 00h27>00h54 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. | srp | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. |
| 04/05 | 00h54>01h25 |
(0x00) ? | srp | Poezija pokreta | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu.. | srp | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu... Emisija je snimljena u baletskoj ¹koli "Lujo Davièo", gde ka mera bele¾i proces uèenja baleta, a jedna od ilustracija koje govore o istoriji umetnièke igre je i èuvena Sen - Sansova kompozicija Smrt labuda u izvoðenju Maje Pliseckaje. |
| 04/05 | 01h25>01h47 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. | srp | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. Reè je o prvom konaku (1818-1847) a mestu dana¹nje Patrijar¹ije, zatim konaku kneginje Ljubice (1831-), konaku Topèideru (1834-), konaku u tzv. Finansijskom parku (1836-1941). Milo¹evi konaci bili su prvi reprezentativni dvorovi u Beogradu, najznaèajnije i najlep¹e graðevine svoga doba. |
| 04/05 | 01h47>02h15 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. | srp | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. Ona se nalazila izmeðu dana¹njih zdanja Predsedni¹tva Republike Srbije i Skup¹tine grada Beograda, na mestu ko je je u ono vreme bila periferija prestonice Kne¾evine Srbije. Kralj Milan je 1884. zavr¹io zdanje svog dvora na Terazijama (danas Stari dvor) po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, a pod nadzorom Jovana Ilkiæa. |
| 05/05 | 02h15>02h44 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. | srp | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. Bidermajer je umetnièki pravac i ¾ivotni stil u prvoj polovini 19. veka nastao na nemaèko m govornom podruèju. Izmeðu Kongresa u Beèu 1814 - 15. i revolucije 1848. prestonica austrougarskog carstva do¾ivljava period visoke kulture, postaje metropola bidermajera, grad svih umetnosti - muzike, poezije, pozori¹ta i slikarstva. Uticaj na srpske umetnike tog vremena bio je evidentan, posebno u slikarstvu. U emisiji su prikazana dela umetnika iz vremena srpskog bidermajera. |
| 05/05 | 02h44>03h27 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. | srp | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. |
| 05/05 | 03h27>04h55 |
(0x00) ? | srp | Umetnièko veèe | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. | srp | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. Ovo Umetnièko veèe snimljeno je neposredno pred zatvaranje Muzeja i poèetka radova na rekonstrukciji zgrade tako da je emisi ja dragoceno dokumentarno-istorijsko svedoèanstvo o izgledu i radu nacionalne institucije poslednjih decenija pro¹log veka. Muzej je osnovan jo¹ 1844. godine aktom Popeèiteljstva prosve¹tenija u vreme kada je ministar prosvete bio Jovan Sterija Popoviæ. Na ru¹evinama hotela Dardaneli, èuvenog steci¹ta knji¾evnika, pesnika i glumaca poèetkom pro¹log veka, 1903, podignuto je monumentalno zdanje sa tri kupole - delo dvojice beogradskih arhitekata: Nikole Nestoroviæa i Andre Stevanoviæa. Z grada nije bila namenjena za muzej veæ za potrebe Uprave fonda i Hipotekarnu banku. Narodni muzej se u ovo zdanje uselio 1952. po¹to je predhodno promenio nekoliko adresa. |
| 05/05 | 04h55>05h39 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. | srp | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. godine. Puri¹a Ðorðeviæ (1924) pred kamerama TV Beograd 1983. godine govorio je o svom ¾ivotu i radu. Pokazao je mesta u okolini Èaèka gde se igrao sa drugovima, ulicu u kojoj je ¾iveo doktor Dragi¹a Mi¹oviæ, koji ga je leèio. Prisetio se odlaska u partizane, kao i poèetka rada na filmu. Pur i¹a Ðorðeviæ dobitnik je vi¹e filmskih nagrada a poslednja - Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti, uruèena mu je 2. jula 2019. na sveèanom otvaranju 48. Filmskog festivala "Sofest" u Sopotu. |
| 05/05 | 05h39>06h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. | srp | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. Porodicu predstavlja Jerka Ugrin, majka 12 dece. Ona je ekipi TV Beograd pokazala starinsko ognji¹te u kojem kuva, ostavu u kojoj èuva hra nu, spavaæe sobe u novoj i staroj kuæi, skroman, ali i nov name¹taj i trpezariju u kojoj se za ruèkom okuplja cela porodica i peva pesmu "Plovi barka". |
| 05/05 | 06h00>06h04 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan. | srp | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan Babiæ nije ostao ravnodu¹an. On je do¹ao u selo i po veo decu na more, u Petrovac. Tada su uèenici ugledali jednu beskrajnu vodenu povr¹inu i ostali zateèeni prizorom. |
| 05/05 | 06h04>06h27 |
(0x00) ? | srp | Teveteka | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. | srp | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. Za vas smo izdvojili antologijske trenutke RTV Beograd u kojima æete naprosto u¾ivati. |
| 05/05 | 06h27>06h54 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. | srp | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. |
| 05/05 | 06h54>07h25 |
(0x00) ? | srp | Poezija pokreta | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu.. | srp | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu... Emisija je snimljena u baletskoj ¹koli "Lujo Davièo", gde ka mera bele¾i proces uèenja baleta, a jedna od ilustracija koje govore o istoriji umetnièke igre je i èuvena Sen - Sansova kompozicija Smrt labuda u izvoðenju Maje Pliseckaje. |
| 05/05 | 07h25>07h47 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. | srp | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. Reè je o prvom konaku (1818-1847) a mestu dana¹nje Patrijar¹ije, zatim konaku kneginje Ljubice (1831-), konaku Topèideru (1834-), konaku u tzv. Finansijskom parku (1836-1941). Milo¹evi konaci bili su prvi reprezentativni dvorovi u Beogradu, najznaèajnije i najlep¹e graðevine svoga doba. |
| 05/05 | 07h47>08h15 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. | srp | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. Ona se nalazila izmeðu dana¹njih zdanja Predsedni¹tva Republike Srbije i Skup¹tine grada Beograda, na mestu ko je je u ono vreme bila periferija prestonice Kne¾evine Srbije. Kralj Milan je 1884. zavr¹io zdanje svog dvora na Terazijama (danas Stari dvor) po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, a pod nadzorom Jovana Ilkiæa. |
| 05/05 | 08h15>08h44 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. | srp | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. Bidermajer je umetnièki pravac i ¾ivotni stil u prvoj polovini 19. veka nastao na nemaèko m govornom podruèju. Izmeðu Kongresa u Beèu 1814 - 15. i revolucije 1848. prestonica austrougarskog carstva do¾ivljava period visoke kulture, postaje metropola bidermajera, grad svih umetnosti - muzike, poezije, pozori¹ta i slikarstva. Uticaj na srpske umetnike tog vremena bio je evidentan, posebno u slikarstvu. U emisiji su prikazana dela umetnika iz vremena srpskog bidermajera. |
| 05/05 | 08h44>09h27 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. | srp | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. |
| 05/05 | 09h27>10h55 |
(0x00) ? | srp | Umetnièko veèe | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. | srp | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. Ovo Umetnièko veèe snimljeno je neposredno pred zatvaranje Muzeja i poèetka radova na rekonstrukciji zgrade tako da je emisi ja dragoceno dokumentarno-istorijsko svedoèanstvo o izgledu i radu nacionalne institucije poslednjih decenija pro¹log veka. Muzej je osnovan jo¹ 1844. godine aktom Popeèiteljstva prosve¹tenija u vreme kada je ministar prosvete bio Jovan Sterija Popoviæ. Na ru¹evinama hotela Dardaneli, èuvenog steci¹ta knji¾evnika, pesnika i glumaca poèetkom pro¹log veka, 1903, podignuto je monumentalno zdanje sa tri kupole - delo dvojice beogradskih arhitekata: Nikole Nestoroviæa i Andre Stevanoviæa. Z grada nije bila namenjena za muzej veæ za potrebe Uprave fonda i Hipotekarnu banku. Narodni muzej se u ovo zdanje uselio 1952. po¹to je predhodno promenio nekoliko adresa. |
| 05/05 | 10h55>11h39 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. | srp | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. godine. Puri¹a Ðorðeviæ (1924) pred kamerama TV Beograd 1983. godine govorio je o svom ¾ivotu i radu. Pokazao je mesta u okolini Èaèka gde se igrao sa drugovima, ulicu u kojoj je ¾iveo doktor Dragi¹a Mi¹oviæ, koji ga je leèio. Prisetio se odlaska u partizane, kao i poèetka rada na filmu. Pur i¹a Ðorðeviæ dobitnik je vi¹e filmskih nagrada a poslednja - Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti, uruèena mu je 2. jula 2019. na sveèanom otvaranju 48. Filmskog festivala "Sofest" u Sopotu. |
| 05/05 | 11h39>12h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. | srp | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. Porodicu predstavlja Jerka Ugrin, majka 12 dece. Ona je ekipi TV Beograd pokazala starinsko ognji¹te u kojem kuva, ostavu u kojoj èuva hra nu, spavaæe sobe u novoj i staroj kuæi, skroman, ali i nov name¹taj i trpezariju u kojoj se za ruèkom okuplja cela porodica i peva pesmu "Plovi barka". |
| 05/05 | 12h00>12h27 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan. | srp | Kada je seoski uèitelj iz sela Ploèa na Kopaoniku napisao pismo uredni¹tvu jednih novina, u kojem stoji da njegovi uèenici nikad nisu videli more i da ga verovatno nikad neæe ni videti, Dragan Babiæ nije ostao ravnodu¹an. On je do¹ao u selo i po veo decu na more, u Petrovac. Tada su uèenici ugledali jednu beskrajnu vodenu povr¹inu i ostali zateèeni prizorom. |
| 05/05 | 12h27>12h54 |
(0x00) ? | srp | Dvogled | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. | srp | Braè, drugo po velièini ostrvo tada¹nje Jugoslavije, zanimljivo je kako po kriterijumu istorije tako i po ¾ivoj tradiciji oèuvanoj u obièajima i arhitekturi. tekturi. |
| 05/05 | 12h54>13h25 |
(0x00) ? | srp | Poezija pokreta | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu.. | srp | U okviru ©kolskog programa u prvoj polovini sedamdesete godine emitovano je vi¹e epizoda ove serije, koja je na zanimljiv naèin poduèavala mlade gledaoce o muzici, pozori¹tu, baletu... Emisija je snimljena u baletskoj ¹koli "Lujo Davièo", gde ka mera bele¾i proces uèenja baleta, a jedna od ilustracija koje govore o istoriji umetnièke igre je i èuvena Sen - Sansova kompozicija Smrt labuda u izvoðenju Maje Pliseckaje. |
| 05/05 | 13h25>13h47 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. | srp | Ova emisija posveæena je graditeljstvu knjaza Milo¹a Obrenoviæa - odnosno njegovim gospodarskim konacima u Beogradu, koji su preteèe potnjih dvorova. Reè je o prvom konaku (1818-1847) a mestu dana¹nje Patrijar¹ije, zatim konaku kneginje Ljubice (1831-), konaku Topèideru (1834-), konaku u tzv. Finansijskom parku (1836-1941). Milo¹evi konaci bili su prvi reprezentativni dvorovi u Beogradu, najznaèajnije i najlep¹e graðevine svoga doba. |
| 05/05 | 13h47>14h15 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. | srp | Emisija prikazuje dvorski kompleks iz 19. veka na Terazijama, odnosno rezidenciju Karaðorðevog sina - knjaza Aleksandra Karaðorðeviæa. Ona se nalazila izmeðu dana¹njih zdanja Predsedni¹tva Republike Srbije i Skup¹tine grada Beograda, na mestu ko je je u ono vreme bila periferija prestonice Kne¾evine Srbije. Kralj Milan je 1884. zavr¹io zdanje svog dvora na Terazijama (danas Stari dvor) po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, a pod nadzorom Jovana Ilkiæa. |
| 05/05 | 14h15>14h44 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. | srp | Ljubitelji umetnosti u ovoj emisiji TV Beograd imaæe priliku da vide veliku izlo¾bu beèkog bidermajera, odr¾anu 1981. godine u beogradskom Narodnom muzeju. Bidermajer je umetnièki pravac i ¾ivotni stil u prvoj polovini 19. veka nastao na nemaèko m govornom podruèju. Izmeðu Kongresa u Beèu 1814 - 15. i revolucije 1848. prestonica austrougarskog carstva do¾ivljava period visoke kulture, postaje metropola bidermajera, grad svih umetnosti - muzike, poezije, pozori¹ta i slikarstva. Uticaj na srpske umetnike tog vremena bio je evidentan, posebno u slikarstvu. U emisiji su prikazana dela umetnika iz vremena srpskog bidermajera. |
| 05/05 | 14h44>15h27 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. | srp | Epizoda posveæena knji¾evniku, dramaturgu i knji¾evnom kritièaru Borislavu Mihajloviæu Mihizu. |
| 05/05 | 15h27>16h55 |
(0x00) ? | srp | Umetnièko veèe | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. | srp | Krajem juna meseca, 2018. godine, Narodni muzej u Beogradu ponovo je, nakon 15 godina pauze, otvorio vrata za posetioce. Ovo Umetnièko veèe snimljeno je neposredno pred zatvaranje Muzeja i poèetka radova na rekonstrukciji zgrade tako da je emisi ja dragoceno dokumentarno-istorijsko svedoèanstvo o izgledu i radu nacionalne institucije poslednjih decenija pro¹log veka. Muzej je osnovan jo¹ 1844. godine aktom Popeèiteljstva prosve¹tenija u vreme kada je ministar prosvete bio Jovan Sterija Popoviæ. Na ru¹evinama hotela Dardaneli, èuvenog steci¹ta knji¾evnika, pesnika i glumaca poèetkom pro¹log veka, 1903, podignuto je monumentalno zdanje sa tri kupole - delo dvojice beogradskih arhitekata: Nikole Nestoroviæa i Andre Stevanoviæa. Z grada nije bila namenjena za muzej veæ za potrebe Uprave fonda i Hipotekarnu banku. Narodni muzej se u ovo zdanje uselio 1952. po¹to je predhodno promenio nekoliko adresa. |
| 05/05 | 16h55>17h39 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. | srp | Re¾iser i pisac, autor 21. igranog i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova. Objavio je devet knjiga, a sa Oliverom i Radetom Markoviæem osnovao je prvo privatno pozori¹te "Dramska dru¾ina A" 1955. godine. Puri¹a Ðorðeviæ (1924) pred kamerama TV Beograd 1983. godine govorio je o svom ¾ivotu i radu. Pokazao je mesta u okolini Èaèka gde se igrao sa drugovima, ulicu u kojoj je ¾iveo doktor Dragi¹a Mi¹oviæ, koji ga je leèio. Prisetio se odlaska u partizane, kao i poèetka rada na filmu. Pur i¹a Ðorðeviæ dobitnik je vi¹e filmskih nagrada a poslednja - Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti, uruèena mu je 2. jula 2019. na sveèanom otvaranju 48. Filmskog festivala "Sofest" u Sopotu. |
| 05/05 | 17h39>18h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. | srp | Emisija je snimljena u mestu Donje Sitno kod Splita 1971. godine u skromnom domu katolièke porodice Ugrin. Porodicu predstavlja Jerka Ugrin, majka 12 dece. Ona je ekipi TV Beograd pokazala starinsko ognji¹te u kojem kuva, ostavu u kojoj èuva hra nu, spavaæe sobe u novoj i staroj kuæi, skroman, ali i nov name¹taj i trpezariju u kojoj se za ruèkom okuplja cela porodica i peva pesmu "Plovi barka". |
| 05/05 | 18h00>18h39 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. | srp | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. Do finala takmièenja na Olimpijadi, kada su pobedili selekc iju Èehoslovaèke, najbolji rukometa¹i Jugoslavije, slavili su i u svim duelima koji su prethodili toj zlatnoj zavr¹nici - protiv ekipa Japana, Amerike, Maðarske, SR Nemaèke i Rumunije. O toj medalji za pamæenje, pred kamerama TV Beograd govorili su oni koji su je i osvojili - rukometa¹i Milan Lazareviæ, Branislav Pokrajac, Hrvoje Horvat, Ðorðe Lavrniæ i Abas Arslanagiæ. Olimpijske igre u Minhenu su druga olimpijada na kojoj je odigran rukomet, i to samo mu¹ki turnir. Prvi put je rukome t (mu¹ki turnir) odigran na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, nakon èega je usledila pauza duga 36 godina. Prvi ¾enski rukometni turnir na Olimpijadi, odr¾an je u Montrealu 1976. godine. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 18h39>19h08 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! | srp | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 19h08>19h43 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. | srp | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. godine, gde je osvojio bronzanu medalju u ve¾bi na konju sa hvataljkama. U Luksemburgu je, tri godine kasni je, odr¾an Kup Evrope, na kojem su Miroslav Cerar i ostali jugoslovenski gimnastièari osvojili ¹est zlatnih medalja. Miroslav Cerar, roðen je 1939. godine u Ljubljani. Tokom sportske karijere osvojio je medalje na dve olimpijade (1964. i 1968.), èetiri svetska i pet evropskih prvenstava. Na Svetskom prvenstvu 1970. godine, odr¾anom u Ljubljani, pored zlatne medalje, osvojio je i titulu svetskog ¹ampiona na konju sa hvataljkama. Miroslav Cerar je tri puta progla¹avan za najboljeg jugosl ovenskog sportistu (1961,1963. i 1964.), a 1999. godine je primljen u Internacionalnu kuæu slavnih za gimnastiku. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 19h43>20h31 |
(0x00) ? | srp | Ti dani te godine | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. | srp | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. |
| 05/05 | 20h31>21h01 |
(0x00) ? | srp | Beogradsko proleæe | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. | srp | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. Na koncertu starih gradskih pesama uèestvovali su pevaèi: Predrag Cune Gojkoviæ, Zvonko Bogdan, Du¹an Jak¹iæ, ®ivan Miliæ i drugi, a pratili su ih dva orkestra: Narodni orkestar RTB pod u pravom Miodraga Ja¹areviæa i Tambura¹ki orkestar Radio Novog Sada pod upravom Janike Bala¹a. |
| 05/05 | 21h01>22h09 |
(0x00) ? | srp | Rokumenti | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. | srp | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. |
| 05/05 | 22h09>22h36 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 05/05 | 22h36>23h01 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 05/05 | 23h01>23h31 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U drugoj polovini 18. veka, Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i Zapadne Evrope. | srp | U emisiji se govori o naseljavanju Srba u Trstu u drugoj polovini 18. veka. Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i zapadne Evrope. Èesto su pomagali rodni kraj, naroèito u Prvom srpskom ustanku, kao i ¹tampanje knjiga Vuka K arad¾iæa i Dositeja Obradoviæa. Profesor tr¹æanskog univerziteta, Marko Pozeta, govori o prvim srpskim doseljenicima od 1718. godine. Kazivanje je ilustrovano dokumentima iz tr¹æanskog arhiva, snimcima starog Trsta i srpskih crkava u tom gradu. |
| 05/05 | 23h31>23h46 |
(0x00) ? | srp | Kulturna panorama | Pogledajte emisiju iz kulture koja je snimljena u Jugoslaviji pre vi¹e decenija. | srp | Pogledajte emisiju iz kulture koja je snimljena u Jugoslaviji pre vi¹e decenija. |
| 05/05 | 23h46>23h52 |
(0x00) ? | srp | Teveteka | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. | srp | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. Za vas smo izdvojili antologijske trenutke RTV Beograd u kojima æete naprosto u¾ivati. |
| 05/05 | 23h52>00h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 05/05 | 00h00>00h39 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. | srp | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. Do finala takmièenja na Olimpijadi, kada su pobedili selekc iju Èehoslovaèke, najbolji rukometa¹i Jugoslavije, slavili su i u svim duelima koji su prethodili toj zlatnoj zavr¹nici - protiv ekipa Japana, Amerike, Maðarske, SR Nemaèke i Rumunije. O toj medalji za pamæenje, pred kamerama TV Beograd govorili su oni koji su je i osvojili - rukometa¹i Milan Lazareviæ, Branislav Pokrajac, Hrvoje Horvat, Ðorðe Lavrniæ i Abas Arslanagiæ. Olimpijske igre u Minhenu su druga olimpijada na kojoj je odigran rukomet, i to samo mu¹ki turnir. Prvi put je rukome t (mu¹ki turnir) odigran na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, nakon èega je usledila pauza duga 36 godina. Prvi ¾enski rukometni turnir na Olimpijadi, odr¾an je u Montrealu 1976. godine. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 00h39>01h08 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! | srp | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 01h08>01h43 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. | srp | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. godine, gde je osvojio bronzanu medalju u ve¾bi na konju sa hvataljkama. U Luksemburgu je, tri godine kasni je, odr¾an Kup Evrope, na kojem su Miroslav Cerar i ostali jugoslovenski gimnastièari osvojili ¹est zlatnih medalja. Miroslav Cerar, roðen je 1939. godine u Ljubljani. Tokom sportske karijere osvojio je medalje na dve olimpijade (1964. i 1968.), èetiri svetska i pet evropskih prvenstava. Na Svetskom prvenstvu 1970. godine, odr¾anom u Ljubljani, pored zlatne medalje, osvojio je i titulu svetskog ¹ampiona na konju sa hvataljkama. Miroslav Cerar je tri puta progla¹avan za najboljeg jugosl ovenskog sportistu (1961,1963. i 1964.), a 1999. godine je primljen u Internacionalnu kuæu slavnih za gimnastiku. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 05/05 | 01h43>02h31 |
(0x00) ? | srp | Ti dani te godine | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. | srp | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. |
| 06/05 | 02h31>03h01 |
(0x00) ? | srp | Beogradsko proleæe | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. | srp | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. Na koncertu starih gradskih pesama uèestvovali su pevaèi: Predrag Cune Gojkoviæ, Zvonko Bogdan, Du¹an Jak¹iæ, ®ivan Miliæ i drugi, a pratili su ih dva orkestra: Narodni orkestar RTB pod u pravom Miodraga Ja¹areviæa i Tambura¹ki orkestar Radio Novog Sada pod upravom Janike Bala¹a. |
| 06/05 | 03h01>04h09 |
(0x00) ? | srp | Rokumenti | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. | srp | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. |
| 06/05 | 04h09>04h36 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 04h36>05h01 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 05h01>05h31 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U drugoj polovini 18. veka, Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i Zapadne Evrope. | srp | U emisiji se govori o naseljavanju Srba u Trstu u drugoj polovini 18. veka. Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i zapadne Evrope. Èesto su pomagali rodni kraj, naroèito u Prvom srpskom ustanku, kao i ¹tampanje knjiga Vuka K arad¾iæa i Dositeja Obradoviæa. Profesor tr¹æanskog univerziteta, Marko Pozeta, govori o prvim srpskim doseljenicima od 1718. godine. Kazivanje je ilustrovano dokumentima iz tr¹æanskog arhiva, snimcima starog Trsta i srpskih crkava u tom gradu. |
| 06/05 | 05h31>05h52 |
(0x00) ? | srp | Kulturna panorama | Pogledajte emisiju iz kulture koja je snimljena u Jugoslaviji pre vi¹e decenija. | srp | Pogledajte emisiju iz kulture koja je snimljena u Jugoslaviji pre vi¹e decenija. |
| 06/05 | 05h52>06h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 06/05 | 06h00>06h39 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. | srp | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. Do finala takmièenja na Olimpijadi, kada su pobedili selekc iju Èehoslovaèke, najbolji rukometa¹i Jugoslavije, slavili su i u svim duelima koji su prethodili toj zlatnoj zavr¹nici - protiv ekipa Japana, Amerike, Maðarske, SR Nemaèke i Rumunije. O toj medalji za pamæenje, pred kamerama TV Beograd govorili su oni koji su je i osvojili - rukometa¹i Milan Lazareviæ, Branislav Pokrajac, Hrvoje Horvat, Ðorðe Lavrniæ i Abas Arslanagiæ. Olimpijske igre u Minhenu su druga olimpijada na kojoj je odigran rukomet, i to samo mu¹ki turnir. Prvi put je rukome t (mu¹ki turnir) odigran na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, nakon èega je usledila pauza duga 36 godina. Prvi ¾enski rukometni turnir na Olimpijadi, odr¾an je u Montrealu 1976. godine. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 06h39>07h08 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! | srp | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 07h08>07h43 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. | srp | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. godine, gde je osvojio bronzanu medalju u ve¾bi na konju sa hvataljkama. U Luksemburgu je, tri godine kasni je, odr¾an Kup Evrope, na kojem su Miroslav Cerar i ostali jugoslovenski gimnastièari osvojili ¹est zlatnih medalja. Miroslav Cerar, roðen je 1939. godine u Ljubljani. Tokom sportske karijere osvojio je medalje na dve olimpijade (1964. i 1968.), èetiri svetska i pet evropskih prvenstava. Na Svetskom prvenstvu 1970. godine, odr¾anom u Ljubljani, pored zlatne medalje, osvojio je i titulu svetskog ¹ampiona na konju sa hvataljkama. Miroslav Cerar je tri puta progla¹avan za najboljeg jugosl ovenskog sportistu (1961,1963. i 1964.), a 1999. godine je primljen u Internacionalnu kuæu slavnih za gimnastiku. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 07h43>08h31 |
(0x00) ? | srp | Ti dani te godine | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. | srp | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. |
| 06/05 | 08h31>09h01 |
(0x00) ? | srp | Beogradsko proleæe | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. | srp | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. Na koncertu starih gradskih pesama uèestvovali su pevaèi: Predrag Cune Gojkoviæ, Zvonko Bogdan, Du¹an Jak¹iæ, ®ivan Miliæ i drugi, a pratili su ih dva orkestra: Narodni orkestar RTB pod u pravom Miodraga Ja¹areviæa i Tambura¹ki orkestar Radio Novog Sada pod upravom Janike Bala¹a. |
| 06/05 | 09h01>10h09 |
(0x00) ? | srp | Rokumenti | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. | srp | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. |
| 06/05 | 10h09>10h36 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 10h36>11h01 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 11h01>11h46 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U drugoj polovini 18. veka, Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i Zapadne Evrope. | srp | U emisiji se govori o naseljavanju Srba u Trstu u drugoj polovini 18. veka. Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i zapadne Evrope. Èesto su pomagali rodni kraj, naroèito u Prvom srpskom ustanku, kao i ¹tampanje knjiga Vuka K arad¾iæa i Dositeja Obradoviæa. Profesor tr¹æanskog univerziteta, Marko Pozeta, govori o prvim srpskim doseljenicima od 1718. godine. Kazivanje je ilustrovano dokumentima iz tr¹æanskog arhiva, snimcima starog Trsta i srpskih crkava u tom gradu. |
| 06/05 | 11h46>11h52 |
(0x00) ? | srp | Teveteka | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. | srp | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. Za vas smo izdvojili antologijske trenutke RTV Beograd u kojima æete naprosto u¾ivati. |
| 06/05 | 11h52>12h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 06/05 | 12h00>12h39 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. | srp | Ova emisija posveæena je uspesima rukometne reprezentacije nekada¹nje Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na trijumf na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972), gde su osvojili zlatnu medalju. Do finala takmièenja na Olimpijadi, kada su pobedili selekc iju Èehoslovaèke, najbolji rukometa¹i Jugoslavije, slavili su i u svim duelima koji su prethodili toj zlatnoj zavr¹nici - protiv ekipa Japana, Amerike, Maðarske, SR Nemaèke i Rumunije. O toj medalji za pamæenje, pred kamerama TV Beograd govorili su oni koji su je i osvojili - rukometa¹i Milan Lazareviæ, Branislav Pokrajac, Hrvoje Horvat, Ðorðe Lavrniæ i Abas Arslanagiæ. Olimpijske igre u Minhenu su druga olimpijada na kojoj je odigran rukomet, i to samo mu¹ki turnir. Prvi put je rukome t (mu¹ki turnir) odigran na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, nakon èega je usledila pauza duga 36 godina. Prvi ¾enski rukometni turnir na Olimpijadi, odr¾an je u Montrealu 1976. godine. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 12h39>13h08 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! | srp | Ova emisija posveæena je uspesima jugoslovenskog boksa. Videæete snimke meèeva za Zlatnu rukavicu, kao i snimke sa olimpijada u Meksiku i Minhenu. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 13h08>13h43 |
(0x00) ? | srp | Povratak zvezdama | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. | srp | Ova emisija posveæena je Miroslavu Ceraru, gimnastièaru. Videæete snimke sa njegovog prvog nastupa na Kupu sveta u Moskvi, odr¾anom 1958. godine, gde je osvojio bronzanu medalju u ve¾bi na konju sa hvataljkama. U Luksemburgu je, tri godine kasni je, odr¾an Kup Evrope, na kojem su Miroslav Cerar i ostali jugoslovenski gimnastièari osvojili ¹est zlatnih medalja. Miroslav Cerar, roðen je 1939. godine u Ljubljani. Tokom sportske karijere osvojio je medalje na dve olimpijade (1964. i 1968.), èetiri svetska i pet evropskih prvenstava. Na Svetskom prvenstvu 1970. godine, odr¾anom u Ljubljani, pored zlatne medalje, osvojio je i titulu svetskog ¹ampiona na konju sa hvataljkama. Miroslav Cerar je tri puta progla¹avan za najboljeg jugosl ovenskog sportistu (1961,1963. i 1964.), a 1999. godine je primljen u Internacionalnu kuæu slavnih za gimnastiku. U¾ivajte u sportskom vremeplovu! |
| 06/05 | 13h43>14h31 |
(0x00) ? | srp | Ti dani te godine | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. | srp | Emisije dokumentarnog programa Filmska hronika, bave se va¾nim de¹avanjima u tada¹njoj SFRJ i svetu. |
| 06/05 | 14h31>15h01 |
(0x00) ? | srp | Beogradsko proleæe | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. | srp | Festival koji je bio veoma popularan sedamdesetih godina. Na koncertu starih gradskih pesama uèestvovali su pevaèi: Predrag Cune Gojkoviæ, Zvonko Bogdan, Du¹an Jak¹iæ, ®ivan Miliæ i drugi, a pratili su ih dva orkestra: Narodni orkestar RTB pod u pravom Miodraga Ja¹areviæa i Tambura¹ki orkestar Radio Novog Sada pod upravom Janike Bala¹a. |
| 06/05 | 15h01>16h09 |
(0x00) ? | srp | Rokumenti | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. | srp | Serija "Rokumenti" raðena je 1995. godine i obraðivala je velike autore, tekstopisce, kompozitore, grupe koje su obele¾ile razvoj rok muzike na ovim prostorima. |
| 06/05 | 16h09>16h36 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 16h36>17h01 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 06/05 | 17h01>17h46 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U drugoj polovini 18. veka, Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i Zapadne Evrope. | srp | U emisiji se govori o naseljavanju Srba u Trstu u drugoj polovini 18. veka. Trst je bio kulturni centar i most izmeðu Srba na Balkanu i zapadne Evrope. Èesto su pomagali rodni kraj, naroèito u Prvom srpskom ustanku, kao i ¹tampanje knjiga Vuka K arad¾iæa i Dositeja Obradoviæa. Profesor tr¹æanskog univerziteta, Marko Pozeta, govori o prvim srpskim doseljenicima od 1718. godine. Kazivanje je ilustrovano dokumentima iz tr¹æanskog arhiva, snimcima starog Trsta i srpskih crkava u tom gradu. |
| 06/05 | 17h46>17h52 |
(0x00) ? | srp | Teveteka | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. | srp | Emisija "Teveteka" brine da neki od najupeèatljivijih televizijskih gostovanja, priloga i nastupa ne padnu u potpuni zaborav. Za vas smo izdvojili antologijske trenutke RTV Beograd u kojima æete naprosto u¾ivati. |
| 06/05 | 17h52>18h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 06/05 | 18h00>18h27 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | U Lipicama u Sloveniji, 1972. | srp | U Lipicama u Sloveniji, 1972. godine, snimljena je ova emisija serijala Neobavezno, u kojoj su Emi Rude¾, Marija Brkiæ, Luiza Loti Klem¹e i Grozdana Zeèiæ, striptizete, govorile o poslu kojim se bave, ¾ivotu i problemima sa kojima se susreæu. |
| 06/05 | 18h27>19h08 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija JRT - a o dalmatinskim selima u okolini ©ibenika i ¾ivotu me¹tana tokom zime. | srp | Emisija JRT - a o dalmatinskim selima u okolini ©ibenika i ¾ivotu me¹tana tokom zime. |
| 06/05 | 19h08>19h35 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 06/05 | 19h35>20h03 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. | srp | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. Prikazan je podvojen ¾ivot belaca i crnaca, crnaèka geta u kojima je polovina roðene dece umirala pre pete godine ¾ivota, sukobi, represivne mere i suðenje advokatu N elsonu Mandeli i njegovim saradnicima. Ju¾na Afrika je bila zemlja sa najveæim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine voðeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optu¾enih, 40 je bilo pogubljeno, a 743 - oje osuðeno je na 4724 godina zatvora. Optu¾eni su osuðivani za sabota¾u, terorizam, komunistièko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. |
| 06/05 | 20h03>20h33 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Seæanja starog Beograðanina, pisca i prevodioca Nikole Trajkoviæa o Beogradu s kraja pro¹log i poèetka ovog veka. | srp | Seæanja starog Beograðanina, pisca i prevodioca Nikole Trajkoviæa o Beogradu s kraja pro¹log i poèetka ovog veka. Knji¾evnik Nikola Trajkoviæ je iz porodice koja je u Beogradu nastanjena jo¹ od Prvog srpskog ustanka. Govori o Beogradu u èijoj je pro¹losti nalazio teme za svoje romane i pripovetke a u publicistièkim radovima zabele¾io je mnoge trenutke iz ¾ivota grada. |
| 06/05 | 20h33>21h22 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Emisija iz 1985. godine posveæena dr Arèibaldu Rajsu, izuzetnom i neobiènom èovkeu koji je nazivan "vojnikom pravde, istine i prava" i "najveæim prijateljem iz najte¾ih dana". | srp | Emisija iz 1985. godine posveæena dr Arèibaldu Rajsu, izuzetnom i neobiènom èoveku koji je nazivan "vojnikom pravde, istine i prava" i "najveæim prijateljem iz najte¾ih dana". Arèibald Rajs je kao profesor ¹vajcarskog univerziteta istra¾ivao u P rvom svetskom ratu povrede meðunarodnih ratnih konvencija i nedela poèinjena od strane neprijatelja u Srbiji. Posle zavr¹etka Velikog rata, Arèibald Rajs je u Topèideru podigao skromnu vilu "Dobro polje" i zauvek se nastanio u Beogradu. Testamen tom je odredio da njegovo srce bude preneto na vrh Kajmakèalana - "da le¾i meðu palim ratnim drugovima". |
| 06/05 | 21h22>22h06 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | Ni mesec dana po¹to je, 24. decembra 2009, proslavio stoti roðendan, u Beogradu je preminuo dr Marko Anaf, profesor Medicinskog fakulteta u penziji. | srp | Ni mesec dana po¹to je, 24. decembra 2009, proslavio stoti roðendan, u Beogradu je preminuo dr Marko Anaf, profesor Medicinskog fakulteta u penziji. |
| 06/05 | 22h06>22h48 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Putevima nadrealiste hoditi, ponekad mo¾e da referira i obrtnu sintagmu: uputiti se nadrealnim putevima. | srp | Putevima nadrealiste hoditi, ponekad mo¾e da referira i obrtnu sintagmu: uputiti se nadrealnim putevima. Takvim primerom behu i staze Oskara Davièa, srpskog pesnika i prozaiste, profesora, borca, robija¹a, neumornog putnika, prevodioca. Sijav¹i u svojim doslednim moralnim principima i privoðenju modernistièkih dahova u srpsku knji¾evnost, Davièo je bio svetionik svih perioda merenih po ar¹inima ideologija. U intimnom nedogledu introspekcije sopstvene liènosti i personalne istorije, Dav ièo u emisiji govori u prvom licu. |
| 06/05 | 22h48>23h31 |
(0x00) ? | srp | Od pastira do Boga - Sudbina. | O ¾ivotu Gaja Galerija Valerija Maksimijana govori Dragoslav Srejoviæ. | srp | O ¾ivotu Gaja Galerija Valerija Maksimijana govori Dragoslav Srejoviæ. |
| 06/05 | 23h31>00h00 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. | srp | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. Kroz prièu o ¾ivotnom putu i radostima i tugama koje su pro¹li poznati glumci, pisci, umetnici, nauènici, upoznajemo ih na savim drugi naèin i vidimo u sasvim drugom svetlu. |
| 06/05 | 00h00>00h27 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | U Lipicama u Sloveniji, 1972. | srp | U Lipicama u Sloveniji, 1972. godine, snimljena je ova emisija serijala Neobavezno, u kojoj su Emi Rude¾, Marija Brkiæ, Luiza Loti Klem¹e i Grozdana Zeèiæ, striptizete, govorile o poslu kojim se bave, ¾ivotu i problemima sa kojima se susreæu. |
| 06/05 | 00h27>01h08 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija JRT - a o dalmatinskim selima u okolini ©ibenika i ¾ivotu me¹tana tokom zime. | srp | Emisija JRT - a o dalmatinskim selima u okolini ©ibenika i ¾ivotu me¹tana tokom zime. |
| 06/05 | 01h08>01h35 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 06/05 | 01h35>02h03 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. | srp | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. Prikazan je podvojen ¾ivot belaca i crnaca, crnaèka geta u kojima je polovina roðene dece umirala pre pete godine ¾ivota, sukobi, represivne mere i suðenje advokatu N elsonu Mandeli i njegovim saradnicima. Ju¾na Afrika je bila zemlja sa najveæim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine voðeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optu¾enih, 40 je bilo pogubljeno, a 743 - oje osuðeno je na 4724 godina zatvora. Optu¾eni su osuðivani za sabota¾u, terorizam, komunistièko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. |